Digitalna samoljubivost

Digitalna samoljubivost

Vreme je letovanja, odmora, a vreme je i za „selfije“, koji su postali važna i nezaobilazna karika u našim naporima da popravimo svoj imidž u virtuelnom svetu. Deo je to sve prisutnije opsednutosti da internet upravlja našim ličnim životima, dok virtuelno predstavljanje postaje značajnije od vlastitog „oflajn“ života. Vratimo se „selfiju“ ili – srpski rečeno – snimanju sopstvenih fotografija i postavljanju i deljenju na društvenim mrežama i ličnim profilima na internetu, koja su toliko česta da već imamo i naziv „selfizam“ za opis fenomena koji okružuje pomamu za selfi fotografisanjem.
Upitajmo se za trenutak gde je uzrok tolike želje da snimamo sopstvene fotografije i postavljamo ih na internet? Istraživanja su pokazala da je postavljanje atraktivnih fotografija na društvene mreže uglavnom plod narcisiodnosti, to jest želje da se prikažemo u što boljem svetlu i izgradimo pozitivni lični ili porodični imidž. Otud se retko pojavljuju trenutni ili slučajni selfiji, već se najčešće mogu videti fotografije, nastale posle desetak ili stotinu pokušaja i koje se brižljivo proveravaju da li, ne daj Bože, imaju koji nedostatak. U svrhu popravljanja imidža može poslužiti i mesto na kome se fotografišemo ili ljudi sa kojima se slikamo, što je i razlog da su popularni i poznati sportisti, glumci ili političari uvek pod pritiskom da načine selfije sa obožavaocima.
Većina ljudi, naravno, nije narcisoidna, ali društvene mreže nesumnjivo otvaraju vrata da se probudi primirena samoljubivost u nama. Dešava se, nažalost, da preterano selfiranje odvede i u bolest, koju Američko društvo psihijatara definiše kao opsesivno-kompulsivni duševni poremećaj, nazvan “selfitis“. Moguće je da će mnogi pomisliti kako nije u redu da se selfi kvalifikuje kao duševna bolest, makar i u retkim slučajevima, ali se tada upitajte da li ste i na svojim profilima sretali likove koji se uistinu preterano slikaju i pokazuju. Kako, uostalom, objasniti činjenicu da je poslednjih godina selfi štap jedan od najprodavanijih proizvoda, a pogotovo kako razumeti da mnogi rizikuju život kako bi napravili što bolji selfi?Verovali ili ne, svake godine više ljudi pogine pokušavajući snimiti selfi, nego li od napada ajkula. Bizarni primeri nesrećnih slučajeva pri selfiranju beleženi su pri padovima sa krovova ili mostova, poziranju sa medvedima, tokom trke razjarenih bikova u Pamploni, fotografisanju sa granatom. Crna hronika je prepuna i onih koji selfije prave pri bavljenju takozvanim adrenalinskim sportovima poput planinarenja, biciklizma, motociklizma, skajdajvinga ili snoubordinga.
Ipak, lepše je živeti u realnosti i ne zavisiti od tuđeg mišljenja, zar ne?

Zoran MILADINOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.