Nebo treba doživeti

Nebo treba doživeti

Danas je na niškom aerodromu „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ održana svečanost povodom dana padobranaca, dana 63. padobranske brigade, ali i dve decenije od sečenja prvog slavskog kolača u Vojsci Srbije posle Drugog svetskog rata.

Bila je to dobra prilika da se domaćini i gosti podsete nadasve uzbudljive tradicije 63.padobranske brigade, okupili su se veterani, prijatelji brigade, dodeljene su nagrade. Nema sumnje da i proslave jačaju međusobnu povezanost pripadnika brigade i onih koji ih vole, uvećavaju i prepoznatljivost brigade na mapi vojnih jedinica u zemlji i inostranstvu. Najemotivniji trenuci proslave vezani su za susrete pripadnika brigade sa porodicama poginulih padobranaca u ratovima i prilikom padobranskih skokova, sa najbližima pedeset junaka čija su imena upisana u zidu sećanja kod Spomen sobe. Brigadni general Nenad Zonić bio je u tim trenucima i komandant brigade i član porodice, pošto je rođenog brata, padobranca, izgubio u ratu devedesetih godina.

Niška padobranska brigada je simbol ne samo vojnog padobranstva u Srbiji, već i mnogo šire, dok su padobranci, dokazavši se i u miru i u ratu, izgradili visoku lestvicu ciljeva za svakog vojnika, ratnika, patriotu, profesionalca i borca koji drži do vojničke časti. Pomenute činjenice nikada nisu osporili ni protivnici padobranaca u proteklim ratovima na prostorima nekadašnje Jugoslavije, dok su potvrde stizale sa svih strana, pa i od pripadnika specijalnih jedinica najvećih svetskih oružanih sila. Sagledavajući šta sve padobranci čine tokom svoje profesionalne karijere, ali i ono što čine izvan svoje jedinice ili kad odu iz nje, može se s punim pravom govoriti i specifičnom, atraktivnom i uzbudljivom padobranskom stilu života.

– Padobranstvo toliko uđe u krv, da to uistinu nije više samo profesija, već i stil života – kaže brigadni general Nenad Zonić – Različite obuke koje se provode u brigadi nemaju samo za cilj individualnu osposobljenost, one služe i da razvijaju i jačaju kolektivni duh i međusobnu povezanost svih pripadnika. Od tog kolektiviteta i sveprisutnog osećaja pripadnosti jedinici nije daleko do zaključka da se gotovo svi padobranci na isti način odnose prema svojim profesionalnim zadacima, dok većina njih ima i slične privatne živote, prijatelje, hobije, ljubav prema prirodi i lepim, da ne kažem, ekstremnim sportovima. Zanimljivo je da čak i naše „Pravilo skakanja padobranom“, koje reguliše odnose u padobranskoj službi, navodi da sam način života, od ishrane, ponašanja i svega ostalog, ne samo u toku obuke, već i u svakodnevnom životu, utiče na status i efikasnost svakog padobranca. Ostaje ta pouka u nama za ceo život, pre i posle vojske, u jedinici i van nje, tako da ponegde floskula, kod nas je sušta istina i zaista je: Jednom padobranac – uvek padobranac“.

Reči generala Zonića potvrđuje uvid u ljude koji predvode ili su važni članovi padobranskih, paraglajding, streljačkih, planinarskih, biciklističkih, orijentiring, plivačkih, safari, rafting i drugih sličnih klubova, ali i raznih kampova, izviđačkih pokreta i ekoloških akcija. Reč je o sadašnjim ili nekadašnjim padobrancima, kojima nije dovoljno da pomeraju granice samo u padobranstvu, već žele da to učine i u drugim oblastima. Kompleksna i sadržajna obuka u padobranskoj brigadi izbaci u svakom njenom delu najbolje, one koji se posebno ističu, tako da se uvek zna ko najbolje baca noževe, ko prednjači u orijentiringu, ko će zablistati na padobranskom višeboju, ko će se najbrže verati uz uže ili istrčati maraton. Činjenica da su u nečemu najbolji, ne znači da su lošiji u drugim aktivnostima, naprotiv, ima padobranaca koji su u toj meri svestrani da bi mogli da se takmiče u svim višebojima koji postoje. Svestranost u obučenosti i usvajanju veština omogućava pripadnicima padobranske brigade da kada odu iz jedinice, penzionišu se ili po nekom drugom osnovu, mogu da se bave nečim u čemu su bili jako dobri. Otud ih vidimo u mnogim klubovima, gledamo kako osvajaju medalje i pehare, ne samo u sportovima u kojima se to moglo i očekivati poput padobranstva, paraglajdinga ili borilačkih veština, već i mnogim drugim sportovima i pokretima.

– Praksa je to svuda u svetu – tvrdi genral Zonić – Padobranci i pripadnici specijalnih jedinica u celini su traženi, kako zbog sposobnosti, znanja i veština koje poseduju, tako i zbog organizacionih sposobnosti koje stiču u vojnim jedinicama.

Pamti se i da je sam dolazak na rad ili služenje vojnog roka u 63. padobransku brigadu bio izazov posebne vrste i da je ta čast pripadala samo odabranima. Imena vladike pakračko-slavonskog Jovana, državnog sekretara u ministarstvu zdravlja Zorana Radovanovića, glumca Desimira Stanojevića, novinara Miše Ristovića i mnogih drugih političara, naučnika, verskih dostojanstvenika ili sportista govore da su i poznate ličnosti, kako u prošlosti, tako i danas, želele da budu deo padobranske priče. Nedavno je u brigadi i čuveni violinista svetskog glasa Stefan Milenković izveo padobranski skok.

– Verujem da obuka koju prođu u brigadi pomaže poznatima da izgrade samopouzdanje – kaže komandant 63. padobranske brigade Nenad Zonić – Kod nas se u obuci pomeraju pragovi, ne samo po pitanju šta možete uraditi, već i po pitanju onog što smete da uradite, pomeraju se pragovi straha, tako da ljudi koji prođu kroz sve ovo osećaju se spremniji, uvereni su da mogu uraditi mnogo toga što ranije nisu ni pomišljali, tako da im sve to zajedno donosi i uspeh u profesijama kojima se bave.

Na kapije niškog aerodroma su dolazili, naravno, i nepoznati, oni koje je terala želja i volja da skaču padobranima iz plavih visina, učestvuju u rizičnim akcijama, budu deo složnog tima. Bilo je i suza kada zbog strogih kriterijuma ne bi uspeli. U svetlu ovih saznanja nameće se zanimljivo pitanje – kako se danas postaje pripadnik 63. padobranske brigade?

– Put je jasan – ističe general Zonić – Najbrža rastuća jedinica smo u Vojsci Srbije zahvaljujući jedino mogućem principu dobrovoljnosti i prioritetu u popuni. Ko god od vojnika i oficira želi, može postati naš član, naravno, ako uspešno savlada selektivnu obuku, ima potrebne psihofizičke i zdravstvene sposobnosti i određene bezbednosne verifikacije. Vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka mogu da se opredele da služe vojsku u vesu padobranca i to samo nakon mesec i po dana obuke u nekom od centara za obuku Vojske Srbije, a potom dolaze u našu jedinicu gde će odslužiti preostalih četiri i po meseci i dobiti zvanje padobranca. Profesionalne vojnike u padobranskoj brigadi najčešće regrutujemo iz tog kadra. Pripadnici Vojske Srbije, koji su odslužili vojni rok u drugim jedinicama ili trenutno rade kao profesionalni pripadnici, bilo da su vojnici, podoficiri ili oficiri, mogu da se jave na selekcionu obuku u trajanju od dva meseca, koja se izvodi jednom godišnje. Oni koji savladaju selekcionu i padobransku obuku postaće naši članovi. Odziv i zaintresovanost su veliki, a nama je drago što i najbolji u rangu sa Vojne akademije biraju da dođu u 63. padobransku brigadu. Zahvaljujući prijemu mladih oficira, podoficira i profesionalnih vojnika brigada je danas ne samo brojnija i mlađa, već i obučenija i spremnija nego što je to bila pre povratka starog imena i statusa.

Obuka u 63. padobranskoj brigadi je prepoznatljiva po specifičnim vidovima obuke, karakterističnim za specijalne jedinice, poput padobranske obuke, taktičke obuke specijalnih dejstava, obuke u skijanju, ishrane u prirodi, obuke na vodi, obuke u veranju leti i zimi i drugih sadržaja. Novina u obuci ima, a najvažnija je, svakako, da se u poslednjih nekoliko godina intenzivno izvodi preobuka padobranaca za skakanje sa novim desantnim padobranom češke proizvodnje OVP. Zanimljivo je da su se i veterani padobranci, takođe, osposobili za skakanje tim padobranom, koji ima odlične manevarske sposobnosti i značajno je bolji od ranijeg desantnog padobrana. Novi padobrani i dodatna oprema u vidu hladnih i toplih svetla omogućila je ponovno izvođenje padobranskih skokova noću. Prošle godine su niški padobranci izveli prvi noćni prelet na poznatom terenu sa visokim iskakanjem i visokim otvaranjem, na potezu od Prokuplja do Niša, u dužini od trideset kilometara, što u praksi znači da mogu da lete na našoj teritoriji, a prizemlje duboko u pozadini neprijateljskih snaga.

Planovi za razvoj 63. padobranske brigade su jasni, kako u pogledu opremanja, tako i na polju obuke, popune jedinice mladim kadrom, povećanja operativnih sposobnosti i izvršavanja svih zadataka koje država postavi ispred jedinice. Bilo je i proteklih godina dana kada se dogodi nešto opasno, proglase se vanredne situacije, objavi povišena borbena gotovost, bilo da je vezano za Kosovo i Metohiju, bilo za ukupna dešavanja u svetu.

– Teške situacije nisu za nas novina – govori general Zonić – Specijalne jedinice su gotovo uvek u stanju povišene borbene gotovosti, tako da je to nama svkodnevnica. Možemo uvek da reagujemo, imamo razrađene planove, timove, operativne procedure, raspoloživost sredstava, kako naših, tako i od strane RV i PVO, tako da smo spremni da izvršimo sve zadatke.

Rat Rusije i Ukrajine ne može da bude van fokusa pripadnika 63. padobranske brigade, koji su u prošlisti sarađivali, izvodili obuku i učestvovali na vežbama sa pripadnicima specijalnih snaga i Ukrajine i Rusije.

– Pratimo, izvlačimo iskustva, analiziramo ih i sigurno je da ćemo ih primenjivati u redovnoj i budućoj praksi i prilagoditi našu obuku modernom ratovanju, ne samo u pogledu angažovanja ljudstva, već i u primeni ratnih sredstava – kaže komandant 63. padobranske brigade brigadni general Nenad Zonić – Bespilotne letelice, koje i mi imamo u jedinici, sada se masovno primenjuju i jasno je da pratimo kako se upotrebljavaju , efekti koji se postižu i greške. Pratimo , jednom rečju, dešavanja na frontu, na kome se specijalne jedinice upotrebljavaju svakodnevno i na svim pravcima. Dragocene su to lekcije, ništa ne koštaju, a iz njih puno toga naučimo.

Zoran MILADINOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *