Pedalom do zdravlja

Pedalom do zdravlja

Važno je da što više ljudi u Srbiji prihvati biciklizam kao deo zdravog načina života, kako zbog rekreacije i očuvanja zdrave životne sredine, tako i usled pouzdanih saznanja da bavljenje biciklizmom doprinosi da oni budu psihofizički zdraviji i zadovoljniji ljudi. Profesor fizičke kulture Zoran Bižić, na primer, tvrdi: „Biciklizam je kompleksan sport koji opterećuje celo telo, ojačava ne samo mišiće nogu, već i mišiće stomaka, grudi i ruku, smanjuje prekomernu telesnu težinu i gojaznost, trenira srce i poboljšava rad mozga. Posebno bih podvukao da boravak u vekovnim šumama, mirisnim živopisnim poljanama ili u blizini prelepih jezera i reka napaja energijom bicikliste, opušta ih, odmara, oslobađa napetosti i svakodnevnih briga i podiže raspoloženje. Biciklizam tako postaje čudesan lek koji ne samo da odvlači negativne misli, već i podstiče lučenje hormona sreće, dok pozitivan psihološki efekat ima i osećaj posle biciklističke ture da si testirajući sopstvenu izdržljivost, kvalitet i umešnost pokazao da možeš savladati sve izazove“.


Iz Bižićevih reči postaje jasno da je biciklizam ne samo pouzdan način za održavanje fizičke forme ljudi na dobrom nivou, već i za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja. Ljudi bi prihvatanjem biciklizma kao dela zdravog načina života podigli i ukupnu ekološku svest građana naše zemlje, dok bi država mogla tom trendu dati veću podršku uređenjem infrastrukture za bicikliste poput odvojenih biciklističkih staza, posebnih mesta za odlaganje bicikala i uređenih delova grada u kojima je moguće doći isključivo biciklom ili pešice. Nema sumnje da u tom delu gradovi u Republici Srbiji kaskaju za svetskim trendovima, mada je na snazi Nacionalna strategija Republike Srbije za razvoj biciklizma koja podrazumeva izgradnju infrastrukture, povećanje bezbednosti biciklista i uključivanje biciklizma u zdravstvenu i ekološku politiku Republike Srbije.

Oni koji se ovim sportom bave aktivnije tvrde da je biciklizam njihov život i da je neopisiv osećaj kada se biciklom napusti asfalt, krene uz reku, pored jezera, uđe u šume, osluškuje cvrkut ptica, daleko od svakodnevice, buke i saobraćaja. „To je moje vreme, tada sam samo svoj, srećan što radim nešto što volim, dok drugi lajkuju ili šeruju po društvenim mrežama, ispijaju pića po kafićima ili već rade šta hoće – kaže Marko Medar -Ljudi, koji se nisu okušali u biciklizmu, teško da mogu da razumeju šta to tera čoveka da u zahtevnijim vožnjama savlađuje uspone gubeći par kilograma telesne mase i jureći brzinom od 80 kilometara na čas niz puteve na bicikli od sedam kilograma. Poseban osećaj daju šum vetra, žubor planinskih potoka, brzo smenjivanje mirisa četinara, bagrema, voća, vlage, pokošene trave, snega, kao i zraci sunca, udari kiše, osećaj jeze od šumskih životinja u jutarnjoj tišini, dok deonice sa kvalitetnim asfaltom stvaraju dodir svile i nestvaran utisak lebdenja. U glavi ti stalno kruži misao da si pobednik, dok ti znoj kaplje kao sa česme na ram bicikle i displej pokazuje da srce kuca sa preko 170 otkucaja u minuti“.

Pojedini biciklisti izvode nesvakidašnje i originalne poduhvate, poput Nišlije Slobodana Vasiljevića, koji je na biciklu prošao delove nekadašnje vekovne putne veze između istoka i zapada. „Rimski vojni put „Via Militaris“ je građen 33 godine posle Hrista i preteča je Carigradskog ili Carskog druma, kako su ga nazivali -kaže Vasiljević- Uzbudljivo je bilo kretati se na biciklu saobraćajnicama koje su nekada koristile rimske legije. Ostaci ovog puta u okolini Niša vode preko Čegra i visovima iznad Sićevačke klisure ka Beloj Palanci i Pirotu, a prirodne lepote ovih krajeva se ne mogu rečima dočarati, već se moraju doživeti“. Njegovi sugrađani Momir Tasić, Stevan Stefanović, Živan Dušanić i Bojan Veličkov su odlučili da krenu Dedinim putem od Niša do srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku kod Soluna i tako odaju počast borcima koji su prošli golgotu srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Ekipa je posle Zejtinlika obišla i mesto Ormu, u kome se 1918.godine nalazila komanda Druge srpske armije koja je predvodila proboj Solunskog fronta. Nije uvek sve lako, govore biciklisti, ponekad ih prate sunce odozgo, brda odozdo, kiša i pljuskovi. Vraćaju se iscrpljeni, ali povezani ljubavlju prema biciklizmu i zajedničkom avanturom i beskrajno ponosni.

Verujem da će veliki broj onih koji pročitaju ovo kazivanje o biciklistima osetiti trunku zavisti što i oni na omiljenim dvotočkašima nisu proputovali predelima naše lepe Srbije. Nije kasno da učinite mali napor, pripremite svoj bicikl i izaberete svoju avanturu, šta god da je u pitanju, cikloturizam, trase biciklističkih klubova, destinacije u okolini ili odlazak do kasarne. Nećete pogrešiti, jer Vam naši sagovornici nedvosmisleno poručuju – bićete zdraviji, fizički spremniji, rasterećeniji i srećniji, dok će odluka da manje koristite automobile doprineti zaštiti životne sredine i čistijem vazduhu koji će udisati naša deca. Pogled na svet je, kako biciklisti kažu, lepši sa bicikla.

Zoran MILADINOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.