Peta kolona

Peta kolona

Prođoše i ovi izbori. Ne znam za Vas, dragi prijatelji, ali na mene su najupečatljiviji utisak pre, oko i posle izbora ostavile grdne kolone i kolonice. Glava me zabolela. Prvo, tamo oko Nove godine, mesecima se razglabalo da li će najveća „big“ kolona i njene potpuno beznačajne kolonice ići na istu listu sa rusofilskom kolonom, koja je, takođe, imala nekoliko kolonica. Sapunica se završila tako, što su kolone išle podeljeno, ali je rusofilska kolona podržala „bosa“ „big“ kolone na predsedničkim izborima.

Mislili smo tada da je najveća dilema rešena, ali na scenu je stupila opozicija, koja se ujedinjuje već desetak godina, sa svojim brojnim kolonama i bezbrojnim kolonicama. Kolone su se u toj meri ukrštale, spajale, razdvajale da ni najzagriženiji opozicionari nisu mogli da razaznaju ko je tu ko, s kim je i protiv koga je? Smejurije su kulminirale uoči izbora, kada je jedna poveća opoziciona kolona izabrala svog kandidata za predsednika iz druge kolone, a da o tome nije ni obavestila drugu kolonu, pa čak ni svoje kolonice. Čudan zaplet je nastao i kada se podelila „kraljevska“ kolona i to tako da su njene kolonice ušle u potpuno različite kolone. Mladen Delić bi uzviknuo – Ljudi moji, je li to moguće? Ludnica, šta je ovo? Nama je samo ostalo da se povučemo i da pokušamo, bar noću, da zaboravimo na kolone i kolonice i da ne tražimo nikakav smisao u njihovom pravljenju, brisanju, ukidanju ili preporodu.

Prošli su izbori i ponadali smo se da ćemo odahnuti. Vraga. Bezbrojne kolonice više ne govore ni sa svojim kolonama, jedne kolone pregovaraju, druge polemišu, treće se trude da ne budu ni sa kim, a četvrte bi da sa 3,1 posto podrške vladaju manjinski. Pa kad može Dritan u Crnoj Gori, što ne bi mogli oni u Srbiji? Na velikoj sceni su opet podeljene „kraljevske“ kolonice, koje neće jedna sa drugom, tako da su i svoje nove kolone uvukle u rat koji je gotovo isto grozan kao rat Rusije i Ukrajine. Nikome tu više nije lako, tako da je glavobolja postala opšta pojava u skoro svim kolonama i kolonicama, sem kod onih srećnih kolona i kolonica koje nisu prošle cenzus. Svađe u kolonama i kolonicama vlasti, još više u kolonama i kolonicama opozicije, postale su svakodnevica, a što i ne bi, kada su mandati već podeljeni.

Vagaju kolone i kolonice, premeravaju, drhte i strepe, znaju se dobro, gledaju se i neprestano pitaju – koja li će od ovih kolona i kolonica danas ili sutra biti naša „peta kolona“. Peta kolona je, po Vikipediji, grupa (čitaj kolona ili kolonica) ljudi koja deluje tajno i subverzivno protiv veće grupe (čitaj kolone), a pri tom se pretpostavlja da bi trebalo da toj većoj grupi (čitaj koloni) bude lojalna. Nije im lako, merkaju se opet, kolone sve udaljenije, kolonice izlaze iz kolona, niko nigde ne ulazi i niko nikom ne veruje. Iskreno, dragi prijatelji, ni ja nikom ne verujem u tim kolonama i kolonicama.

Zoran MILADINOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.