Praćenje TV programa na drugi način

Praćenje TV programa na drugi način

Razvoj tehnike uticao je i na naizgled nepromenljivu naviku – praćenje TV programa.

Televizija je krajem prošlog i početkom ovog veka zauzela mesto najpristupačnijeg i najpraćenijeg medija. Velike promene, poput pojave televizora u boji, daljinskog upravljača, pa čak i digitalizacije, umereno utiču na način praćenja TV programa. Poslednjih dvadesetak godina je postalo uobičajno da početkom dana gledaoci prate jutarnji program, popodne hroniku sa pregledom aktuelnih tema, predveče dnevnik, a uveče film ili utakmicu. Mudri analitičari programa su procenili da i za manje gledane termine između navedenih formi postoji publika, pa su domaćice „vezali“ za serije sa velikim brojem epizoda. TV kuće su poslednje velike promene u koncepciji kreiranja programa učinile krajem prošlog veka – informativa je izašla iz okvira dnevnika, a kreiranje namenskih kanala je dovelo do slobode izbora. Čini se da su gledaoci malo zainteresovani za tehnološke „novotarije“ koje menjaju način gledanja televizije.
Osim velike promene u produkcijskoj tehnici, digitalizacija je donela i povećanje kvaliteta slike. Signal do televizora može doći preko etra, sa satelita ili infrastrukturom kabl operatora. Još jedan način prenosa televizijskih kanala je preko interneta – IPTV (Internet Protocol Television) koji je postao popularan sa dostupnošću brze veze. Operatori kablovske televizije i internet provajderi su pokrenuli svoje IPTV servise, pa je TV programe moguće pratiti na računarima i na mobilnim telefonima. Neki operatori svoj IPTV servis nude odvojeno i korisnicima van svoje mreže. Tako je moguće operatoru platiti samo IPTV servis, koji će se pratiti preko drugog internet provajdera.
Tako dolazimo do prve značajne promene u načinu praćenja TV programa – IPTV omogućava individualno gledanje na telefonu, tabličnom računaru ili laptopu, što uz korišćenje slušalica ne utiče na okolinu. Korisnicima željnim intime u praćenju sadržaja na raspolaganju su i naglavni setovi sa malim ekranima u obliku kaciga ili velikih naočara koji će onemogućiti okolinu u posmatranju. Koliko god to brinulo stariju populaciju, koja će naći još jednu temu za „ništa nije kao ranije“ raspravu, ili dati inspiraciju analitičarima socijanih dešavanja – personalizacija i individualno praćenje naći će pobornike ne samo u mlađoj populaciji. Tako je i većina reklama za IPTV servise zasnovana na principu „dok jedan supružnik gleda sport, drugi može da prati omiljenu seriju“.
Mogućnost koja najviše utiče na „klasičan“ način gledanja televizije je „TV unazad“ opcija ili po rečniku osoba koje žele da naglase svoje tehnološko obrazovanje – kečap (CatchUp). Reč je o mogućnosti odloženog gledanja sadržaja koji je već emitovan. Televizija se oduvek gledala u realnom vremenu, pa se za praćenje nove epizode popularne serije „Dinastija“ osamdesetih godina prošlog veka čekao ponedeljak u 22.00. Ko nije bio u mogućnosti da isprati taj i termin reprize, mogao je jedino da se osloni na rečitost osobe koja će prepričati sadržaj. Danas IPTV i kabl operatori korisnicima nude mogućnost gledanja propuštenog sadržaja u poslednjih sedam ili više dana. Subjektivni utisak autora ovog teksta je da veliki broj gledalaca primarno nije zainteresovan za ovu opciju, prvenstveno zbog ustaljenih navika u praćenju programa, ali da nakon prvog korišćenja uvide prednosti na koje se brzo naviknu.
Prenos video sadržaja preko interneta omogućio je i rad „video na zahtev “ (Video on demand) servisa za iznajmljivanje filmova, serija i emisija koji funkcionišu poput videoteka. Za određenu mesečnu nadoknadu, na ovim servisima (HBO, Netflix…) je moguće gledati sadržaje, što se, u svakom slučaju, ne može kvalifikovati kao TV program.
Bez obzira na način na koji TV signal dolazi do televizora, nesporno je da tehnološke novine utiču na način praćenja najpopularnijeg medija.

Jovan Mirović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.