Škola zdravih navika

Škola zdravih navika

Na obroncima Suve planine je 20. avgusta održano Državno prvenstvo Srbije u Skajraningu. Planinski trkači su prešli 42,9 kilometara sa kumulativnim usponom i spustom od 2700 metara. Ekip Planinsko-sportskog kluba „ Mosor“ iz Niša je ostvarila veliki uspeh osvajanjem titule državnog prvaka u skajraningu, koju je pridodala tituli prvaka države u planinarskom trekingu. Staza na Suvoj planini, koju nazivaju i nebeskom stazom, prepuna je nepreglednih vrtača, vidikovaca i drugih prirodnih lepota, ali predstavlja i jednu ot najtežih trka ovog formata u Srbiji. Istog dana je pored glavne trke održana i rekreativno-takmičarska trka dužine 14 kilometara za sve istinske ljubitelje trčanja u prirodi.


Trčanje u prirodi, u planini, postoji od kad je sveta i veka, staro je koliko i čovečanstvo. Veština i brzina trčanja su nam pomogli da preživimo u doba kada smo pretežno živeli na brdima i planinama, omogućavali su da uhvatimo životinje za ishranu, pobegnemo od opasnosti i prirodnih katastrofa, budemo uspešni u ratu ili da primamo i šaljemo poruke. Danas nije neophodno da trčimo, ali smo svedoci pozitivnih aspekta planinskog trčanja i samin tim razvoja ovog sporta. Menjaju se pogledi na svet, navike i društvo u celini, pa samim tim i pristup planinskom trčanju, koje svih ovih godina evoluira u sve novije i ekstremnije discipline i sportove. Ljudi, naime, sve više traže izazove, žele da što brže savladaju što višu planinu ili venac, dođu do vrha, tako da nekadašnje trčanje u prirodi sve češće podrazumeva i trke na četiri hiljade metara, savlađuju se usponi i do trideset stepeni, traga se za granicama ljudskih mogućnosti.


Šta je planinsko trčanje, u kom delu je rekreativno, a u kom takmičarsko, koje se discipline razvijaju u svetu, a koje ćemo razvijati u Srbiji, kolika je zona prožimanja sporta i turizma u planinskom trčanju i da li je ono predviđeno samo za odabrane ili je dostupno svima? Vladislav Cenić je, svakako, pravi čovek da nam odgovori na pomenuta pitanja, ne samo zato što je u planinarstvu dugi niz godina, već i usled toga što obavlja važne funkcije u u Planinarskom savezu Srbije, poput predsednika komisije za planinsko trčanje, selektora reprezentacije Srbije u skajraningu i potpredsednika Planinarsko-sportskog kluba „Mosor“ iz Niša.  Planinsko trčanje je sport za sve one koji su umorni od trčanja po gradovima, po zagađenim bulevarima, trčanja u krug po atletskoj stazi, kao i za sve ljubitelje prirode i planina – govori Vladislav Cenić – Dostupno je gotovo na isti način rekreativcima koji žele da uživaju u prirodi i atletičarima koji žele da probaju nove izazove. Definiše se kao trčanje van naselja, po brdovitim terenima, po uređenim i jasno obleleženim planinskim stazama, na kojima stepen uspona u odnosu na dužinu staze predstavlja značajnu komponentu“.


Od Vladislava Cenića saznajemo da je planinsko trčanje mlad sport, kako u svetskim, tako i u srpskim okvirima, ali i sport koji strahovito napreduje, tako da se očekuje da će ubrzo biti uvršten u olimpijske discipline. Nepoznato je, doduše, u kom formatu će planinsko trčanje ući u svet olimpijskih sportova. Nema potrebe da na ovom mestu ulazimo u finese različitih sportskih disciplina, nastalih iz planinskog trčanja, pogotovo što razlike vrlo često nastaju samo zbog postojanja različitih federacija. Dovoljno je reći da se planinsko trčanje u velikoj meri odvojilo od planinarenja, visokogorstva ili alpinizma, ali i da su iz njega razvijena najmanje dva pravca ili oblika planinskog trčanja. Prvi, verovatno najekstremniji, odnosi se na planinske trke na neuređenim stazama, preko dve hiljade metara i sa usponima do trideset stepeni (skyrunning i trail). Drugi pravac kojim se razvija planinsko trčanje odnosi se na planinske ultramartone, trke čije dužine prelaze 50 kilometara i kod kojih je takođe važna visinska razlika.


Planinarsko-sportski klub „Mosor“ iz Niša uspeo je da privuče veliki broj ljubitelja trčanja da se oproba u planini. „ Planinarski savez Srbije je pre mesec dana potpisao sporazum o saradnji sa srpskim atletskim savezom, tako da ćemo ubuduće zajednički organizovati trke i učešće naših takmičara na međunarodnoj sceni. – ističe Cenić – Verujem da će nam to omogućiti da još više napredujemo kao sport i omasovimo članstvo, pogotovo što je planinsko trčanje sve više zastupljeno kod mladih ljudi. Zanimljivo je da se za pobedu ili plasman bori samo pet odsto trkača, dok ostali žele da prođu stazu u limitu, što je svojevrstan takmičarsko-sportski rezultat vredan pažnje. Oni koriste najveće benefite od planinskog trčanja poput boravka u prirodi, čistog vazduha, upoznavanja atraktivnih planinskih predela, fizičkih aktivnosti, socijalizacije, uživanja i razonode, što sve zajedno stvara zdrav stil života, vitalnost i otpornost organizma, te povećanje radnih, fizičkih i umnih sposobnosti“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.